Zdravi bili dico moja!
Evo vratija se did sa godišnjega. Jesan, bijo san se toćat u moru. I moran van kazat, da mi je bilo baš lipo. Sve puno ljudi, mlađarija uživa, stariji se zabili u lad, a dičurlija zamazana sladoledon trčkara okolo.
I gledan ja to sve, gledan te gomile ljudi, gledan umorne konobare, kuhare i ostale radnike, gledan kako se iznajmljivači smiju, i mislin se, evo ga ko prije! I kad sve to pogledaš, vidiš lipotu kojon nas je Bog nagradijo, vidiš da ljudi rade dok ne padnu snogu, vidiš turiste di uživaju, i ne mogu se nezapitat; koji je nama đava?
Zašto vaka zemlja nikako nemere naprid uz sve šta ima i šta se more radit? Zašto tapkamo u mistu, a naši ljudi jesu radišni? Zato dico moja, što sve znademo a neznademo izabrat! Eto zašto! Zato što između svi kojima je Rvacka na srcu, i oće radit zanju, mi biramo one koji bi rađe za svoju guzicu prodali i Rvacku i nas!
A sad će te me vi pitat, a za koga glasat? A ja ću van kazat: đava me odnija ako znaden! Evo sad se počerupali i oni od maloga Škore . Taman pomisliš da će neki koji su spremni radit za narod i Rvacku konačno narast i učinit štogod, a oni se, ko pasi isprikuće potuku.
Pa reže jedni na druge, pa grizu, i na kraju ode mast u propast! Tako je to dico moja, s ovon našon nesritnjon desnicon. Čin malo uzlete, sami sebi noge podapliću.
A drugi? Uz par iznimaka, rećemo Sačića i još podikojega, ostali ni ne postoje, osim na papiru. Stalno su neka prislagivanja, udruživanja , razdruživanja, pa nevalja oni, pa nevalja ovi…
Đava vas razdružijo, dozovite se u pamet, i napravite nešto za ovi narod ako ste sposobni! A svi misle da jesu.
A virujte meni, pola njizi samo u njijovu selu znaju. A vodilo bi nacijonalnu politiku… Upametite se, i pokažite da van nije do stolica, ni stranački ni saborski.
Daj brte ostavku kad vidiš da nemere, ne guraj kola u provaliju, a potlan ćeš vikat kako su svi drugi krivi samo ti nisi!
Zato nas se dico moja ovo i događa?
Eno vidi proslavu Oluje ove godine. Mensečini kako će dogodine bit pozvano 500 ljudi, pa prikogodine 200, i sve tako dok se ta proslava skroz ne umrtvi, baš naka kako oće pupavac.