Zdravi bili dico moja!
Ijako đava zna kako bit zdrav ovi dana.
U ovomu jedanestomu misecu me uvik uvati tuga, sitin se dice naše što su svojon krvi natopili našu Rvacku, i po meni, je rećemo, taj studeni i više studen u srcnu nego u zraku.
Mislin da je to najgori misec u bližoj rvackoj povjesti. More mu se pridružit samo peti misec četrdeset i pete. Ali , Bog je da, da smo našli još naši branitelja, šta ji je četnička horda ubijala i bacala po poljin, da se nikad ne nađu.
Međunjiman je nađen i Jean, Vrancuz, koji umisto da jide kroasana i pije kavu u Parizu, je doša u Vukovar, pomoć rvackome narodu, i umra ko Rvat!
A neki naši , znaćete ji vi, su odovlen utekli u bilu evropu. I oni se morebit rodili ko Rvati, ali će umrit ko smradovi. Svaki put kad neko spomene i Jeana i sve druge strane dragovoljce, tribali bi se dobro zagledat u crnilo svoje duše i ušutit!
I undak, u tomu studenomu misecu, pupavac i ekipa rade po Rvackoj dane srbske kulture. E poseren van se u opanak. I njiman i svakomu komu nije jasno da je ovo namjerno.
Ja nisan vele pametan, ostarijo san , ali ako je vidin da je ovo provokacija, i skretanje pažnje sa problema u srbiji, undak bi i naša soa, a i vlast to morali znat!
Tamo će opet oni vučićevi tražit ustašiju po Rvackoj, pa će se zabavit, i zaboravit našta jin država sliči.
Ali nisu oni meni problem.
Problem su ovi nazovi naši, koji jin pomažu i radu sve da pronađu problem.
Nu, i ti plenki, zamisli se šta radiš, i šta ti pupavac radi. Jerbo ili ćeš ti to rješavat, ili će narod!
Pa ti vidi!
Zdravi bili! Vaš did Andrijica