Zdravi bili dico moja!
Jučera nisan moga pisat, diga mi se tlak na milijon. Gleda san ove antinešto šta odaju po Rvackoj, i nije mi bilo dobro. Baba mi svako malo dodavala šećera i vode. I kaže Baba; šta si se snerva? I šta gledaš to? Vidiš da je to sve manito.
I je manito, Baba moja, manito je, ali ja nisan moga virovat da tliko manitovćine ima u nas. I undak san vrtijo po tin prosvjedin i tražijo Rvacku zastavu. I tražijo, i tražijo…imade svakorazni zastava, oš komunističke, oš one crveno crne, oš one sa lubanjon….šta god oćeš, ali Rvacke nema…i pitan se ja undak; di je ovi prosvjed i protiv koga?
Aj vi dico meni reknite? Ako prosvjeduju u Rvackoj, suprotivo nekomu fašizmu kojega samo oni vide, i oće da Rvacka bude brez fašizma, di van je zastava te Rvacke? Koga vi zajebavate? A znate na ćirilici pisat transpanrente, a?
Nu Bogeti?
I ono jedan jezik i štano je još pisalo?
Ja jadan u jednomu trenutku mislijo da su se ovi zajebali pa pustili prosvjed u komšija.
I taman šta san popijo treću čašu vode i šećera, ugledan ja Rvacku zastavu!
A sriće moje….a kad san vidijo ko je nosi, još san sritniji bija. Oni mali naš vlav saša. Đavlu što ti radiš u novostin, zađavla što si kako ti rekneš, srbin iz Imockoga, gori u tebi zeru Rvacke! Moj saša, otra i ti u Ustaše! Neće ti ovi tvoji mira dat dok si živ!
A kad san bolje pogleda te nazovi antifašiste….nu, da su oni došli u rutaše četrdesetiprve, oni ćopo bi se samoubijo naman!
To bi zadržalo njemce, nikad!
Ustvari, kako ji je puno muški šta vole muške, i žemski šta vole žemske, to bi rutaši naman pobili!
I još jedna stvar, da je nedajBože Rvacka i zeru fašistička, vi bi prosvjedovali nigdi i nikad!
Kakono bi stari rimci rekli; sapienti sap!
Zdravi bili!
Vaš did Andrijica