Poznati srbijanski aktivist Veljko Mladenović na Facebooku je poslao poruku čelnom čovjeku Srbije.
Objavu prenosimo bez ikakvih intervencija :
Dragi “srBo z@tucani”, jednom si već na Zagreb išao Tenkiovima, a vratio se na Traktorima… opet bi, nije ti bilo dovoljno?
ZVECKANJE ORUŽJEM IZ BEOGRADA, STARA POLITIKA KOJA NIŠTA NIJE NAUČILA.
Retorika i ponašanje Srbije prema Hrvatskoj, koliko god ponekad delovalo groteskno i smešno, su ozbiljna i opasna stvar. Upravo zato takve izjave i političke poruke treba posmratrati sa velikim oprezom. Iza tog političkog folklora i agresivne propagande stoji ista ona politika koja je devedesetih godina donela rat, razaranja i zločine.
Današnju Srbiju vodi režim na čelu s Aleksandrom Vučićem, dok kao politički i ideološki mentor i dalje lebdi Vojislav Šešelj. Reč je o istom političkom krugu i istoj ideologiji koja je godinama hranila velikosrpske ambicije. Njihova retorika je i danas ista, pretnje, istorijski revizionizam i otvorena ili prikrivena teritorijalna pretenzija prema Hrvatskoj.
Posebno zabrinjava činjenica da se uz takvu retoriku paralelno odvija i intenzivno naoružavanje. Nabavka raketnih sistema iz Kine, koje su u srpskoj propagandi čak cinično nazvali „Zagrebčanka“, jasno pokazuje kakvu simboliku i poruku Srbija želi poslati. Takve provokacije nisu slučajne, one su deo političke strategije kojom se u javnosti podižu tenzije i stvara atmosfera rata.
Iz tih izjava izbija i strah vlasti od vlastitog naroda koji se suočava s ekonomskim problemima i sve većim nezadovoljstvom. Kada režim oseti da mu izmiče kontrola, tada poteže za starim receptom, stvaranjem neprijatelja. Nacionalistička retorika i zveckanje oružjem tada postaju sredstvo za skretanje pažnje sa unutarašnjih problema.
Nekome to može izgledati kao politički folklor, ali istorija nas uči da takve poruke nikada ne treba olako shvatiti. Upravo su takve reči i takva propaganda bile uvod u tragedije devedesetih.
Zato se s’pravom postavlja pitanje je li međunarodna zajednica do kraja završila posao 1999. godine. Tadašnja intervencija NATO-a zaustavila je ratnu politiku režima Slobodana Miloševića, ali očito nije trajno uklonila ideologiju koja je takvu politiku stvarala. Danas ponovno slušamo isti rečnik, iste pretnje i gledamo iste obrasce destabilizacije regije.
Međutim, postoji jedna ključna razlika koju “srBo z@tucani” očito zaboravlja, današnja Hrvatska nije ista kao iz 1991. godine. Hrvatska je danas članica NATO saveza, snažnije naoružana, politički stabilnija i sigurnosno daleko spremnija nego u vreme kada je bila napadnuta.
Narodna mudrost kaže da se dete, kada se opeče na vatru, više ne igra njome. To očigledno ne važi za “srBu z@tucanog” koji očito ništa nije naučio iz vlastitih tragedija. Brojnim porazima i patnjama koje su ratovi doneli upravo srpskom narodu, isti obrasci ponašanja i dalje se ponavljaju.
Istorija nas je već naučila koliko skupo može koštati politike koja ponovno pokušava zveckati oružjem i prizivati sukobe.
Dragi “srBo z@tucani”, da te potsetim 👇🏻
