Zdravi bili dico moja!
Nu, ove ture ću direkt u glavušu! Naman triba dat ruskome veleposlaniku u Rvackoj onu notu! Jerbo mu kolega koji je u BiH prit Rvackoj. I ne zanima me šta je to reka oni iz BiH, a ne ovi šta stoluje unas. Isto oni misle!
A ako je rećemo nebi tijo primit, unda prokinit ga nogon u guzicu i istrat vanka iz zemlje.
Neka ćaći svomu prite jedan i drugi! A kad smo već kod tiranja veleposlanika, potra bi ja i srpsku veleposlanicu, nako usput. I ona je ista ko i oni. A još je i izjavila da je Oluja genocid. Triba li još štogod kazat? U svakoj normalnoj državi, bi prija kave bila na granici!
Znan ja dico moja šta će te vi sad pitat. Ko će ji potrat? Ovi naši ? Znaden to i ja. Nemamo mi jadni u vrju politike nikoga ko bi to moga napravit. Svi me oni podsićaju na zeca koji priti vuku. Ali samo kad ga vuk ne čuje! Ili kad jadnoga zeca medvid čuva.
Svi junaci, ali izdaleka…nu vidi onoga plenija. Prvi je viknijo na ruju, prvi se pohvalijo da će mo slat oružje, ali kad su Janša i društvo išli u Kijev u Zelenskoga, nigdi ga bilo nije. I ne čudi mene to.
Nije dite naučilo na pucanje i raketiranje. A ruševine je vidijo kad je potres bijo! Vidiš kako je ta anemija zajebana bolest. Da ga nije ćapala za vrime našega rata, pa da je jadan moga otić u rat, sad bi on u sri Kijeva, na Majdanu, go do pasa sam sta i vika: di ste rusi?
Ali razbolijo se, promašijo rat, i sad nemere ništa, jerbo nije ima kad steć iskustvo.
Ni Zoki nije bolji. Ni njega jadnoga, ijako je fajter, eto nije dopalo otić u rat. Svatija bi ja, rećemo da je rat traja od pet i po ujitru pa do osan, da je prispa . Ali kako je prispa pet godina?
O drugiman netriba ni pričat.
Eno vidi onoga maloga banožića. Brte lupa ko otvoren prozor. Aj đavlu vas dajen, ostavite se bonbi i eksploziva! Najviše ekspoziva šta ste u životu vidili je bilo kad ste petarde bacali! I to žabice!
I undak ja manit oću da takvi nekoga potraju iz zemlje…kako stvari stoje, ta ekipa će najprija potrat iz zemlje ovu jadnu ministricu šta joj prite zato šta žena oće radit kako triba…
Nema mi na kraju ništa pametnije nego sist na kamen i zapivat:
Ovce moje na vr Bijakove, đavlu dajen i vas i vukove…
Zdravi bili!
Vaš did Andrijica