Prošle godine povodom 107. rođendana Hajduka razgovarali smo sa, do nedavno aktualnim a sada počasnim, predsjednikom Torcide Dugopolje, Ante Fox Jerković. Prošli smo puno tema, a cijeli razgovor donijeli smo u nekoliko nastavaka, jedan za drugim.

Između ostalog razgovarali smo o velikanu Hajduka Jurici Jerkoviću. Donosimo dio razgovora posvećen legendarnoj Hajdukovoj desetki:

Ante reci mi koji ti je najdraži igrač u povijesti Hajduka?

Jurica Jerković. On je moje srce, moja krv, on mi je drag. Ja njega sad kad vidim meni ruke drću. Pomagali smo im kad su njegovi u Dugopolju pravili na kući taracu. I dan danas kad me vidi uvik se siti toga. Njegov ćaća je drža mlinicu u Dugopolju. Onda su prodali sve, i otišli u grad. Juri je i dan danas ža šta su prodali tu mlinicu. Jure je moja loza, moja krv. Svi su oni meni dragi, svaki igrač Hajduka je meni pojam. Sa svima sam osta dobar. Ža mi je šta nisam moga ić na oproštaj Jurice kad je iša u Zurich. Dva dana prije sam razriza nogu na staklo i mora sam ostat u bolnici. To mi je bija najteži dan. Plaka sam taj cili dan.

Jurica Jerković je ovde bija kad je Gudelj ima promociju knjige. Odma mi se javi i grli me. Nas Jerkovića nema puno, dvi tri familije. Mi smo treće kolino rođaci. On je često dolazija u Dugopolje na fešte i dovodija igrače Hajduka Buljana, Šurjaka i druge. Dovea bi sve igrače na godišnjicu NK Dugopolja, to je bila velika fešta.

Jure ti je sportski zanos ciloga sela. Cilo ti je selo živilo za Juricu Jerkovića. Kad je bila oproštajna utakmica Jurice, starija generacija moj brat Vlado, Rafo, Bambino, Juka i drugi, oni bi misec dana prije spremali transparent na lancunu šta bi ukrali materi. Na njemu je pisalo „U Jerkovića najlipše je ime, Dugopolje ponosi se njime“. Novinari nisu taj transparent dali u novine, već su stavili onaj iz Radunice o Jurici. To mi je ža i dan danas. Onda kad je bilo 50 godina NK Dugopolja, Jure je bija kapetan veterana Hajduka na toj utakmici. Tad san mu napisa taj isti transparent dug 30 metara priko cile tribine. „U Jerkovića najlipše je ime, Dugopolje ponosi se njime“. Kad je Jure to vidija samo je diga ruke u zrak. A kad je bilo otvaranje stadiona u Dugopolju, isto smo igrali protiv Hajduka, onda san ja stavija drugi transparent. Pisalo je „Dugopolje misto malo, za Hajduka sve bi dalo“. A spiker na stadionu je samo reka: “Ne triba ništa govorit, samo se okrenite prema centralnoj tribini i vidit će te kako Dugopolje pati za Hajdukom i da je Dugopolje Hajdučko misto”. I to je točno tako. Dugopolje je Hajdučko misto. Pogotovo sad kad imamo ovih 5-6 naših igrača. Tako da je Dugopolje kroz povijest dalo svih 12 igrača Hajduku. To je ponos ciloga mista.

Jure je diga plamen ljubavi prema Hajduku u ono vrime. Ja se sićan kad san bija manji, krcat autobus iša je na utakmicu. Stari Jokica je proša cilu Jugoslaviju. Onda Dragica Jerković, Janja i druge žene su se u Slavoniji znale i posvadit s drugima radi Hajduka. Pivali bi naše pisme i ne bi dali protiv Hajduka ni zucnit. A šta ću ti govorit o muškima. Nakon njih je došla mlađa generacija, pa onda i moja generacija. A ovi sadašnji mlađi od mene su još i luđi. Ovu nedilju u Zagreb će ih sigurno bit i 200. Ženski puno ima šta idu gledat Hajduka. Tako ti je to moje misto. Ja se sa njim ponosim.

Koja je tvoja prva utakmica koje se sićaš?

Sićam se da sam počea ić na Hajduka kad sam bia 7., 8. razred. Vodila me sestra, Bambino i neki stariji. Iza Plinare s južne strane sa zgrada san gleda utakmice. To je moja prva utakmica koje se sićam, onako kroz maglu. Kasnije, kad sam iša u srednju školu bija sam na svaku. U srednjoj školi si mora bižat na utakmice. Ja sam iša u građevinsku školu, a u tehničkoj školi bi ti doša Gudelj, Vujović i još 4-5 igrača Hajduka. Oni bi došli u školu, a mi bi gledali priko žice di su. Onda ti je igrač bija pojam, a ne ka sad. Sad vidiš igrača, šeta po gradu niko ga ne pripozna. Prije kad bi vidija Juricu Jerkovića, trčiš, gledaš di je, ko će ga prije uvatit. Onda nisi ima ulaznicu, nego si gleda sa stabala. Uglavnom si bija oko stadiona, Starog placa, šeta, gleda.

Zbogom dragi prijatelju

Jure je bio veliki i iskreni prijatelj članova naše redakcije. Redakcija Dugopolje.org i ovim putem se oprašta od dobrog i plemenitog velikana, a obitelji želimo iskrenu sućut. ZBOGOM DRAGI PRIJATELJU JURE, FALIT ĆEŠ PUNO. POČIVAO U MIRU BOŽJEM!

Cijeli intervju s Antom Foxom Jerkovićem o Hajduku možete pročitati na sljedećim linkovima:

Prvi dio pročitajte ovdje

Drugi dio pročitajte ovdje

Treći dio pročitajte ovdje

Četvrti dio pročitajte ovdje

Podijeli objavu