Povodom 107. rođendana Hajduka razgovarali smo sa, do nedavno aktualnim a sada počasnim, predsjednikom Torcide Dugopolje, Ante Fox Jerković. Prošli smo puno tema, a cijeli razgovor donosimo vam u nekoliko nastavaka, jedan za drugim.
U posljednjem četvrtom dijelu razgovaramo o velikanu Hajduka Jurici Jerkoviću, projektu Naš Hajduk, Bijelima sutra, najljepšoj pjesmi o Hajduku i na kraju otkrivamo vječno pitanje Hajduk ili…
Ante reci mi koji ti je najdraži igrač u povijesti Hajduka?
Jurica Jerković. On je moje srce, moja krv, on mi je drag. Ja njega sad kad vidim meni ruke drću. Pomagali smo im kad su njegovi u Dugopolju pravili na kući taracu. I dan danas kad me vidi uvik se siti toga. Njegov ćaća je drža mlinicu u Dugopolju. Onda su prodali sve, i otišli u grad. Juri je i dan danas ža šta su prodali tu mlinicu. Jure je moja loza, moja krv. Svi su oni meni dragi, svaki igrač Hajduka je meni pojam. Sa svima sam osta dobar. Ža mi je šta nisam moga ić na oproštaj Jurice kad je iša u Zurich. Dva dana prije sam razriza nogu na staklo i mora sam ostat u bolnici. To mi je bija najteži dan. Plaka sam taj cili dan.
Jurica Jerković je ovde bija kad je Gudelj ima promociju knjige. Odma mi se javi i grli me. Nas Jerkovića nema puno, dvi tri familije. Mi smo treće kolino rođaci. On je često dolazija u Dugopolje na fešte i dovodija igrače Hajduka Buljana, Šurjaka i druge. Dovea bi sve igrače na godišnjicu NK Dugopolja, to je bila velika fešta.
Jure ti je sportski zanos ciloga sela. Cilo ti je selo živilo za Juricu Jerkovića. Kad je bila oproštajna utakmica Jurice, starija generacija moj brat Vlado, Rafo, Bambino, Juka i drugi, oni bi misec dana prije spremali transparent na lancunu šta bi ukrali materi. Na njemu je pisalo „U Jerkovića najlipše je ime, Dugopolje ponosi se njime“. Novinari nisu taj transparent dali u novine, već su stavili onaj iz Radunice o Jurici. To mi je ža i dan danas. Onda kad je bilo 50 godina NK Dugopolja, Jure je bija kapetan veterana Hajduka na toj utakmici. Tad san mu napisa taj isti transparent dug 30 metara priko cile tribine. „U Jerkovića najlipše je ime, Dugopolje ponosi se njime“. Kad je Jure to vidija samo je diga ruke u zrak. A kad je bilo otvaranje stadiona u Dugopolju, isto smo igrali protiv Hajduka, onda san ja stavija drugi transparent. Pisalo je „Dugopolje misto malo, za Hajduka sve bi dalo“. A spiker na stadionu je samo reka: “Ne triba ništa govorit, samo se okrenite prema centralnoj tribini i vidit će te kako Dugopolje pati za Hajdukom i da je Dugopolje Hajdučko misto”. I to je točno tako. Dugopolje je Hajdučko misto. Pogotovo sad kad imamo ovih 5-6 naših igrača. Tako da je Dugopolje kroz povijest dalo svih 12 igrača Hajduku. To je ponos ciloga mista.
Jure je diga plamen ljubavi prema Hajduku u ono vrime. Ja se sićan kad san bija manji, krcat autobus iša je na utakmicu. Stari Jokica je proša cilu Jugoslaviju. Onda Dragica Jerković, Janja i druge žene su se u Slavoniji znale i posvadit s drugima radi Hajduka. Pivali bi naše pisme i ne bi dali protiv Hajduka ni zucnit. A šta ću ti govorit o muškima. Nakon njih je došla mlađa generacija, pa onda i moja generacija. A ovi sadašnji mlađi od mene su još i luđi. Ovu nedilju u Zagreb će ih sigurno bit i 200. Ženski puno ima šta idu gledat Hajduka. Tako ti je to moje misto. Ja se sa njim ponosim.
Ako tučemo, mislim ako tučemo, fala Bogu da ćemo tuć Lokomotivu u polufinalu, onda smo u finalu kupa. Onda će nas bit ko god može odat. Slavonci nas već zovu je li dolazimo. Ić ćemo vlakom, virujen da će ga Torcida organizirat.
Hajduk danas
Danas smatran da je Hajduk jak nakon dugo godina. Jaka vezna linija, napadači su u formi, tvrda je obrana i dobar je vratar. Trener je odličan, uprava je odlična. Kad Kos daje onakve izjave zbog Hajduka onda je pravi. Sve se poklopilo. Imamo priko 20.000 članova u Našeg Hajduka. Još nam samo triba osvajanje titule. Cili grad diše za Hajduka. Doša je Mijo, osta je Radošević a čini mi se da su i trenera svi igrači prihvatili.
Naš Hajduk
Kad je počea projekt Naš Hajduk, u Dugopolju se svak učlanija. I staro i mlado. Bilo je žena od 75 godina šta su došle učlanit se u Naš Hajduk. Ja san tija malome šta san mu kum platit za ovu godinu članarinu, a njegova mater mi govori da će ona to platiti jer joj je to u kući bitno ka i račun od struje. Svima je ovde normalno da redovno plaćaju članarinu. Dugopolje ti je cilo Hajdučko misto. Muško, staro, mlado, žene. Da znaš koliko žena iz Dugopolja ide na Hajduka. Nemoš virovat. Koliko sam šalova samo podilija ženskim navijačicama i ne pamtim.
Šta misliš, imamo li šanse ove godine?
Bilo je lipih stvari, pogotovo pobjeda. Evo otkad je Niko Kranjčar da sudbonosni gol protiv Rijeke za naslov 2005., od tada ništa, pokoji kup i to je to. Igrački kadar nekad se pojača, a nekad slabije. Patiš ovih 12 godina, a evo sad bi nas moglo krenit. Mogli bi doć i do kupa i do prvenstva. Dinamo je uteka, ali lako je to uvatit. Neka ih mi u nedilju tučemo, eto ga na 9 bodova. Još Rijeka i Osijek da im uzmu šta i eto nas. Dinamo vata straj čin mi bolje igramo. I ako ih dobijmo onda su naši. Mi smo se sad pojačali. Imaš Radoševića, Caktaša to je njima straj u kosti.
Kako si doživija feštu za 100 godina Hajduka?
Za 100 godina Hajduka bija sam u Dugopolju. U Torcidi je bija dogovor da se u svakome mistu nešto triba napravit. Mi smo ispalili vatromet, organizirali smo spizu i piće. Napravili smo pravu feštu. Onda smo nakon toga išli u grad.
Ono u Splitu mi je bilo tako lipo da ti ne mogu ni opisat. Daleko nešto najjače šta čovik može pamtit. I doživit to veselje, vatromet, koreografiju, murale. Evo i sad se ježim kad pomislim na to, suze idu. Ne znan šta je bolje od toga. Možda bi jedino bolju feštu napravili za 200 godina ili kad bi Ligu prvaka osvojili. To ne može niko napravit već samo Dalmacija, to su velike stvari. Ali šta ćeš kad ti je drag.
Samo Hajduk i ništa drugo. Ja i kad iden leć meni je Hajduk na pameti. U sobi iman sliku generacije 70-ih u kojoj su bili Mešković, Đoni, Rožić, Peruzović, Holcer, Buljan, Žungul, Mužinić, Oblak, Jerković i Šurjak. To je bila ludilo generacija, za pamćenje.
Kad nema utakmica dugo vrimena, Hajduk mi zafali pa odem pogledat i trening Hajduka II. Zamisli ti to, trening Hajduka II. To je ta ljubav šta me drži već cili život. Nadam se da me neće nikad ni pustit. Tako će bit do moje smrti.
Koja ti je nadjraža pisma od Hajduka?
Najdraža mi je ova zadnja „Zbog jedne ljubavi“. Ubija me skroz. Ne mene već i sve ostale. Protrneš kad čuješ one riči. Sve te veže od malih dana, pa do navijačke smrti. „Jednom kada odem ja, neka nova generacija će tu stajati i navijati“. Di to ima? Pa to je pisma koju je Bog stvorija i poklonija navijačima. Ona i „Dalmatinac sam“, a nju znam pivat i „Dugopoljac sam“.
I za kraj: Hajduk ili NK Dugopolje?
Pitaju me svi već, ako NK Dugopolje uđe u prvu ligu za koga ću navijat. Ja govorin „Pa ljudi moji jeste li vi normalni? Ljudi moji jeste li vi ludi?“. Ja jesan Dugopoljac i time se ponosim. Ali Hajduk je svetinja. Hajduk je križ. Moraš ić za križom. Nema druge. Meni će bit drago ako Dugopolje uđe u prvu ligu, ali za koga bi navija. Za Hajduka, za koga drugoga.
Dugopolje je od Jurice Jerkovića Hajduku dalo puno igrača. Znači tu je Jurica Jerković. Onda ova generacija koja je došla, imaš Miju Caktaša, imaš Radoševića, Šimića i Balića. Sad imaš i Bosančića. Iz općine Dugopolje ima si Đolongu koji je iz Koprivnog, Vuković iz Kotlenica, Radošević golman je porijeklom iz Dugopolja. Magi je igra u Hajduka u juniore, ali je na jednoj utakmici slomija kolino i tako je završilo. Imaš sad i maloga Križana koji je pionir, najbolji strijelac daje svaku utakmicu golove. Pa mali od Perišića koji brani u Hajduka, pa od Andrije Balića mali brat.
Niti jedan igrač Hajduka koji je iz Dugopolja toga se nikad nije sramija. Ni mali Bosančić, od pok. Ćuve sin, kaže „Ja san po ćaći Dugopoljac ali živin u Solinu“. Ja kad Petra vidin na treningu kažem mu „Petre jesi li ti mene zaboravija?“, a on kaže „Pa di ću ja zaboravit ćaćine prijatelje“. Mi smo ga pratili otkad je igra u mlađim kategorijama.
Ka Dugopoljac uvik možeš pogledat NK Dugopolje. Ali Hajduk se voli i osim Hajduka nema niko. Daleko, daleko daleko pa onda opet niko. Meni je srce ogromno kad vidim da Hajduk pomoću igrača pomaže Dugopolju. A sad sve ovisi o samome klubu. Drago mi je kao Dugopoljcu da Dugopolje igra dobro. I svi ostali dalmatinski klubovi, pogotovo Zadar.
